Autor: 
Rođen u Družetićima kod Gornjeg Milanovca,Čardačanin je svojevremeno izučio krojački zanat u Čačku, radio u tadašnjoj konfekciji "Prvi oktobar", a onda, kao turista početkom 1976, otišao u Pariz i tamo ostao sve do penzije.
U glavnom gradu Francuske žive mu kćerka Suzana i sin Saša, ali nisu nasledili oca u filigranskom zanatu.
"Za ovaj nesvakidašnji posao zainteresovala me je sada pokojna supruga Ljiljana, koja je radila kao varilac u filigranskim zanatima u čuvenoj firmi 'Kristofl', osnovanoj još 1860.godine. Radio sam sa zlatom, srebrom i drugim plemenitim metalima, promenio nekoliko firmi, ali je ljubav prema ovom poslu ostala", rekao je danas Čardačanin.
Priča da je radio specijalne narudžbine za Onazisa, marokanskog kralja Hasana, cara Bokasu i druge svetski poznate ličnosti .
Pre dve godine Čardačanin je otišao u penziju, ali ga je gazda i ove godine zamolio da pomogne pri izradi pehara za Rolan Garos, koji je pravio od 1989, kada su u finalu igrale naša Monika Seleš i Štefi Graf.
Verovao je da će Monika sigurno trijumfovati, ali se prevario.
Kaže da se ovoga puta nije mnogo nadao, mada su se takmičilli Novak Đoković, Ana i Jelena Janković.
"Pehar koji se poklanja pobedniku na Rolan Garosu je manja kopija većeg kupa, koji se čuva u Parizu i na koji se svake godine ugravira ime novog šampiona. Manji pehar je težak oko kilogram i nalazi se na postolju od plemenitog afričkog drveta", objašnjava Čardačanin.
On je, zahvaljujući svom umeću, stekao više stanova u Parizu, podigao dve kuće u blizini Čačka, ali nikada nije ostvario želju da osnuje sopstvenu firmu.
Poseduje zbirku predmeta od srebra sopstvene izrade i živi kao zadovoljan penzioner na relaciji između Pariza i rodnog kraja. [RTV]
