Autor: 
- Pod zemljom je još najmanje dva metra zidina stare crkve. Legenda kaže da je izvesni Petar Matijašević, iz sela Guberevac, tu čuvao koze. One su otkrile zidine stare crkve, a Petar je o tome obavestio knjaza Miloša, kaže Bratislav Stepanović, predsednik Crkvenog odbora četiri sela koja sada grade parohijski dom. Ima i legenda da je Matijašević išao u lov. Pogodio je kažu košutu koja se pretvorila u vilu devojku baš na mestu gde je bila zakopana crkva.
Zidine koje okružuju portu iz vremena su kad je verovatno podignuta i sama stara crkva. Samo kamen na kamenu je slagan, a pravi lavirint vodi do dva izvora vode svetinje od kojih vid postaje bolji a oči bistrije. Jedan od izvora dolazi ispod oltara crkve, zbog čega se veruje da je voda blagotvorna i dobra za zdravlje.
BLAGOTVORNI IZVORI
Za dva izvora vode svetinje čulo se nadaleko. U blizini niti ima farma niti neka industrija. Sve je čisto i dolaze čak iz Beograda da se umiju. Voda ova dva izvora spaja se u jednu i odlazi prema reci Rači. U gustoj šumi jarušičkoj voda ponire. Ne znamo gde, kaže Stepanović.
ANĐEO U SNU
- Priča se da i u Saranovu ima zakopana crkva. NJu još niko nije otkopavao. Arheolozi samo nagađaju da postoji i da je nestala za vreme Turaka, kaže Stepanović. Od crkve Svetog arhangela Gavrila nema tajnih prolaza, tunela ni skloništa. Ako su i postojali, pod zemljom su, i daleko od znatiželjnih očiju. Legenda kaže da se majstoru kome je kralj Aleksandar Obrenović naložio da onomad ponovo obnovi crkvu, u snu javio anđeo. „Vrata si zatvorio, reče anđeo majstoru. Ujutro majstor pronađe druga stara vrata na crkvi, a meštanin Dukić dariva nova koja eno i sad stoje“.
- Moja pokojna strina, Marija Stepanović dolazila je na ovu vodu svakog jutra i tu se umivala. Doživela je osamdeset i četiri godine i plela je i vezla, i pod starost videla kao devojka, tvrdi Stepanović.
Prema priči meštana, zakopana crkva na čijim je zidinima podignuta nova, prvi put se pominje 1570. godine. Tada je zabeleženo da je tu u uvali bio manastir jarušički i da je u njemu bio jedan kaluđer. Iz straha da crkvu ne nađu Turci i na svom osvajačkom pohodu kroz Šumadiju ne zapale, meštani su je, priča se, prekrili celu zemljom. Vremenom su zaboravili gde je bila.
Kad je crkvu prekrila zemlja i sklonila od očiju nepoželjnih prolaznika ne zna se tačno. Neki kažu da je možda crkvu zemlja prekrila za vreme velikih poplava. Pored samog hrama nalazi se i stari zvonik, koji je u ruševnom stanju.
- I zvonik je zidan od čistog kamena. Onako kako su se gradili zvonici na Kosovu. Ne zna se i nema zapisa kada je sagrađen. Sa zvonika su skinuta zvona da se ne bi urušio. Trebalo bi ga obnoviti, kaže Stepanović. Vredni meštani Jarušica, Donjih i Gornjih Krčmara i sela Borci, nekadašnjeg Guberevca, grade ovih dana parohijski dom.
- Kako je došao sveštenik Milan Ćosić, vratila se vera među ljude. Gradi se i obnavlja. I to što je nova crkva sagrađena na zidinama stare, možda je znak Božji da se koreni ne zaboravljaju i da se na njima gradi budućnost i čuva vera, navodi Stepanović.
- Crkva Svetog arhangela Gavrila dva puta je obnavljana. Drugi put 1890. godine. Tada je, za vreme vlade Aleksandra Obrenovića, prvog kralja srpskog dignuto kube.
- Meštani okolnih sela dali su da se napravi novi ikonostas. Onaj stari iz vremena Obrenovića sačuvan je, ali ga je oštetio žižak. Kad se restaurira, biće izložen, kaže Stepanović. [Glas javnosti]
