Autor: 
Istovremeno sa analizom vode, kragujevačka Direkcija za urbanizam uradila je i detaljni urbanistički plan manastirskog okruženja, površine devet hektara, u kome su ucrtana sva mesta pogodna za razvoj banjskog, ali i lovnog turizma, jer je čitava južna padina Rudnika bogata raznovrsnom divljači.
– Temperatura vode je 24 stepena, a protok od 3,5 litra u sekundi je dovoljan za organizovanu eksploataciju. Elaborat o rezervama vode urađen je u skladu sa propisima Ministarstva za životnu sredinu i uskoro očekujemo njegovu valorizaciju – kaže za „Politiku” Aleksandar Ležajić, predstavnik firme „Dekonte”, koja je radila ispitivanja vode.
Voljavča je, inače, bila banjsko lečilište još u doba rimske kolonizacije, a tu su u potrazi za zdravljem tokom čitavog 19. i početkom 20. veka dolazili ljudi iz čitave Srbije. Prema predanjima i pričama, u banji se lečio Uroš Nemanjić, a u Stragare je dolazila i kneginja Ljubica. Iz tog vremena je i stih posvećen Voljavči, koji glasi: „Ova banja nije loša, ala igram do Miloša”.
Banja je bila u funkciji sve do posle Drugog svetskog rata, kada je manastirska zemlja konfiskovana. Od tada propada, a posetioci su retki. Detaljni urbanistički plan urađen je s ciljem da pokaže sve mogućnosti obnove i korišćenja banje u turističke svrhe, budući da je okolina Stragara bogata istorijskim i kulturnim spomenicima
– Banjski turizam je prioritet, a planom detaljne regulacije predviđena je izgradnja kupatila, bolnice, drugih ugostiteljskih i trgovačkih objekata. Postoje mogućnosti i za komercijalni razvoj čitavog kraja, pošto su kapaciteti dovoljni i za flaširanje vode. U planu je i razvoj visokog turizma, budući da je u sklopu banje predviđena izgradnja i velnes centra sa oko 50 ležaja. Međutim, prethodno je nužno sanirati postojeću i izgraditi novu infrastrukturu, za šta je, prema našim procenama, neophodno oko 1,5 miliona evra – kaže za naš list urbanista Ivan Radulović.
Prema rečima Nebojše Vasiljevića, glavnog stručnjaka za razvoj resursa, grad Kragujevac je spreman za partnerstvo sa privatnim sektorom, kako bi čitav kraj dobio razvojni potencijal. Udruživanjem javnog i privatnog sektora, kaže Vasiljević za naš list, bila bi na pravi način zaštićena i prirodna sredina stare manastirske banje.
Brane Kartalović (politika)
