Autor: 
Istraga još nema jasne odgovore kako je Aleksandar Spasić (29), prošle subote uspeo da neometano iz Rajfajzen banke odnese gotovo milion i po evra. Nema još ni odgovora gde je oko sto hiljada evra, koliko nedostaje prema popisu iz banke.
Kako saznajemo u istrazi, sigurnosnih kamera nije bilo u trezoru, odnosno snimak uzimanja novca iz tog dela banke ne postoji. Sigurnosne kamere jedino su zabeležile trenutak kada osumnjiÄeni blagajnik izlazi iz zgrade banke.
Pored sigurnosnih kamera na izlazu iz banke, postoji i interno obezbeÄ‘enje. U blagajnika i oni, oÄigledno, nisu posumnjali, niti je zaustavljen.
- UobiÄajena procedura kada se iz glavnog sefa uzima novac jeste da to urade dve osobe. Svako ima svoju Å¡ifru i tako se sef otvara - priÄa bankarski službenik.
Upućeniji, pak, veruju da kompletna priÄa o naivnosti osumnjiÄenog službenika i nije tako naivna. Iskoristio je, po svemu sudeći, dan kada je prisutan manji broj službenika. U istrazi saznajemo da je Spasić bio glavni raÄunpolagaÄ, i da mu je u opisu radnog mesta da odgovara za "ulaz i izlaz" novca u kasu banke. Zavarao je i obezbeÄ‘enje, jer je izaÅ¡ao u vreme pauze za doruÄak, kada je i budnost smanjena i kada svi službenici izlaze na pauzu. Postoji i verzija da je rukovodstvo banke u njega imalo veliko poverenje.
Rukovodstvu banke ostavio je pismo u kojem se izvinjava za svoj postupak. Pismo je zalepio na vrata trezora, koja su bila otvorena. Torbu sa novcem, koja je po slobodnoj proceni težila do deset kilograma odneo je u Šumarice. Novac upakovan u kese zakopao je na sedam mesta. Na šest mesta pronađen je novac.
Sedma rupa, do koje je u utorak odveo istražne organe, meÄ‘utim, bila je - prazna. Krenula je odmah priÄa da ga je neko video i novac već iskopao i odneo.
Sam
osumnjiÄeni je, kako nam je otkrio jedan policajac, rekao:
- Ostatak novca je na sigurnom. Obezbediću sebi neki posao kad izađem.
ZAÅ TO BANKE U SRBIJI NE KORISTE SVETSKO ISKUSTVO U ZAÅ TITI NOVCA
ULAZAK U TREZOR NA ČASNU REČ
BLAGAJNIK Rajfajzen banke u Kragujevcu uspeo je u svojoj nameri zahvaljujući slabom sistemu zaÅ¡tite. Banke u Srbiji osim video-nadzora i fiziÄkog obezbeÄ‘enja ne koriste druge naÄine da spreÄe takozvane pljaÄke "iznutra". Dodatni problem predstavlja i Äinjenica da Äuvari nemaju ovlašćenja da pretresaju ili pregledaju zaposlene - kaže za "Novosti" DragiÅ¡a Jovanović, predsednik odbora Udruženja fiziÄko-tehniÄkog obezbeÄ‘enja Privredne komore Srbije.
- Ugovori koje banke imaju sa firmama za obezbeÄ‘enje ne obuhvataju i kontrolu liÄnih stvari radnika, objaÅ¡njava Jovanović. - Oni u torbama praktiÄno u banku mogu uneti ili izneti bilo Å¡ta, Å¡to se i dogodilo u Kragujevcu.
Prema njegovim reÄima trezori banaka u Srbiji nisu obezbeÄ‘eni onako kako je to u razvijenim evropskim zemljama.
- Novac se tamo drži u sefovima za Äije je otvaranje osim klasiÄnog potreban i takozvani elektronski kljuÄ - objaÅ¡njava Jovanović. - Taj postupak ne može da uradi jedna osoba, već je neophodno najmanje dvoje. ÄŒitav sistem je zaÅ¡tićen lozinkom i svako nasilno otvaranje aktivira zaÅ¡titu posle Äega novac bude poprskan farbom.
Zanimljivo je da nijedna banka u Srbiji ne koristi ovaj metod zaštite koji se smatra jednim od najboljih u svetu. Razlog tome je, prema mišljenju našeg sagovornika, neozbiljnost menadžmenta.
- Kod nas postoje firme koje prodaju i ugrađuju ovaj "cit boks" sistem zaštite, ali koliko je meni poznato nijedna banka ga ne koristi - dodaje Jovanović. (V. B. MIKIĆ) [Vecernje Novosti]
|
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
|
