Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.

Sve o Linux-u, distribucije, naredbe, podesavanja ...

Autor: M@jk! |

Odgovori (morate se registrovati)

Linux kao operativni sistem
Linux, kao softverski paket, spada u grupu operativnih sistema odn. grupe "programa" koji predstavljaju vezu izmedju hardvera u potpunom smislu te reci i korisnika ili korisnickog softvera. Diskutabilno je u principu, da li rec Linux podrazumeva iskljucivo srz operativnog sistema sa kojime obicni korisnici ne moraju da imaju direktan kontakt (npr. korisnik kuca tekst u svom omiljenom editoru i uopste ne mora da zna da izmedju njega i tastature stoji operativni sistem koji prima karaktere sa tastature putem signala koje kontroler salje procesoru i onda te signale salje grafickom drajveru koji ih salje video kartici da bi se oni na kraju pojavili na ekranu u nekom nama citljivom obliku) ili Linux podrazumeva samu srz operativnog sistema i sav ostali korisnicki softver koji uz to dolazi. Ja, licno, sam pristalica da ovo drugo zovem Linux distribucija a da pod terminom Linux podrazumevam samu srz - kernel sistema (sto se podrazumeva u daljem delu teksta).

Linux je nastao kao akademski projekat Linusa Torvaldsa pocetkom devedesetih godina proslog veka dok je jos uvek studirao informatiku na univerzitetu u Helsinkiju, Finska. Linus nije bio zadovoljan performansama tadasnjih operativnih sistema na postojecem hardveru odn. da budem malo precizniji, nije bio zadovoljan performansama MS Windo*sa i licencama vezanim za tadasnje UNIX operativne sisteme. Prva verzija Linuxa koju je napisao Linus nije bila previse korisna, cak naprotiv, bila je iskljucivo akademski dokaz postignute efikasnosti. Ono sto je tada Linus odlucio pokazalo se kao najbitnije u dosadasnjoj istoriji Linux-a pa mozda i kompletnoj istoriji razvoja softvera. Naime, Linus je kompletan svoj rad, Linux, objavio javno na Internetu gde su programeri i inzenjeri iz celog sveta mogli da se pridruze razvoju. To se i desilo, pa danas Linux predstavlja najefikasniji, najfleksibilniji i po mnogima najperspektivniji operativni sistem. I ne samo to, ono sto je najbitnije, Linux i softverska baza koja se vezala u tzv. distribucije pristupacna je svim profilima korisnika od najobicnije kucne upotrebe do veoma zahtevnih istrazivackih centara. Sve to zahvaljujuci volonterskim doprinosima hiljada talentovanih ljudi sirom sveta, od Azije do Amerike i od Australije do Kanade. Jedan od najvecih problema Linuxa bila je reputacija postojecih UNIX operativnih sistema (HP/UX, VMS, AIX, IRIX, SunOS, itd.) koji su vazili za negostoljubive, komplikovane, teske za rukovanje, neprimenjive sa svakodnevnu ne profesionalnu upotrebu. Mala digresija, pominjem termin "UNIX" i "UNIX operativni sistemi", UNIX predstavlja skup standarda koje jedan operativni sisitem mora da zadovolji tako da se onda moze govoriti o UNIX i ne UNIX implementacijama. Medjutim, Linux distribucije, zbog svoje slobodne prirode (svako ko je zeleo mogao je da doda deo softvera koji mu fali) danas sadrze softverske pakete za svaki ukus i namenu, od kompajlera za razne programske jezike, do kompletnog X Window korisnickog grafickog okruzenja i propratnih paketa (razni office, graficki, browser, mail paketi itd.) koji omogucavaju korisniku maksimalno udoban rad i funkcionalnost.

Najbolji dokaz svemu ovome je i prihvatanje Linuxa od strane velikih racunarskih kompanija tipa IBM, Sun, Dell, SCO itd. koje su do skora promovisale iskljucivo svoje operativne sisteme (IBM-AIX, Sun-SunOS, Solaris, SCO-SCO Unix), a danas nude sirok spektar proizvoda sa podrskom bas za Linux. Takodje zadivljujuci je procenat servera na Internetu koji su "powered by Linux". Kao najnoviji trend i dokaz fleksibilnosti je primena Linuxa u tzv. embedded okruzenjima tj. okruzenjima u kojima su zahtevi i ogranicenja veliki (malo memorije, spori procesori itd.) i gde korisnik nema direktan kontakt sa samim operativnim sistemom. Primeri ovakvih sistema su mobilni telefoni, igracke konzole, elektronski sistemi automobila, licni organajzeri, risiveri, pa cak i mikrotalasne, frizideri itd.

Sve u svemu, Linux, izgleda, ima velike sanse da postane defakto standard u mnogim oblastima primene racunara.

Istorija:
UNIX je nastao daleke 1969 u AT&? Bell-ovim istraživa?kim laboratorijama. Njegovi tvorci su Ken Thompson i Dennis Richie. Oni su želeli da veoma popularnu igru sa automata Space Invaders prebace na tada ve? zaostao ra?unar DEC-ov PDP-7. Dennis Richie je ranije radio na razvoju operativnog sistema MULTICS, ?ija je osnovna namena bila da služi super ra?unaru. Taj projekat je propao, a Ken Thompson i Dennis Richie su iskoristili njegove pozitivne strane i to ubacili u UNIX, koji je prvenstveno bio namenjen za jednog korisnika . Uporedno sa razvojem UNIX-a radili su i na razvoju programskog jezika C koji je završen 1972. Nakon toga, UNIX ?e biti implementiran na programskom jeziku C. To ?e biti veliki korak u razvoju operativnih sistema jer su oni da tada pisani na mašinskom jeziku, što je zna?ilo da za svaki novi ra?unar bilo potrebno napisati operativni sistem iz po?etka. Tada ?e nastati verzija 3 UNIXA. Pošto je kompanija AT&T Bells bila monopolska, prema ameri?kim zakonima nisu imali pravo na prodaju UNIX-a. Tako da ?e Ken Thompson i Dennis Richie svoj operativni sistem podeliti sa ameri?kim univerzitetima, pritom im ustupivši kod. Prva masovno koriš?ena verzija UNIX-a je verzija 6 iz 1975. Nakon verzije 7 do?i ?e do raspada kompanije AT&T Bells na više manjih, tako da ?e se stvoriti uslovi za izradu komercijalnog UNIX-a.. Za njega ?e biti zadužena tada oformljena grupa UNIX Support Group (USG) u okviru AT&T Bells-a. Pre nego što je postao komercijalan, UNIX nije bio slobodno distribuiran po univerzitetima što ?e dovesti do nastanka razli?itih podverzija UNIX-a kao npr IBM-ov UNIX koji se zvao AIX, ili Hewllet Packard-ov UNIX koji se zvao HP-UX itd. Bilo je neophodno standardizovati razli?ite verzije UNIX-a, tako da ?e se pojaviti standard POSIX 1. U razvoj UNIXA ?e se uklju?iti mnogi kao npr Rand, BBN, DEC, SCO, i Univerziteti Illinois, Harvard, Purdue itd, ali najve?i zna?aj pored Bell-ovih laboratorija imao je Kalifornijski Univerzitet Berkley. U njemu ?e se razviti mnogi drajveri i sistemski programi kao i novi korisni?ki interfejs C Shell, novi tekst editori (ex/vi), kompajleri za Pascal i Lisp itd.. Skracenica BSD potice od Berkley Software Distribution. Mnogi operativni sistemi kao svoju osnovu koriste neku od verzija UNIX-a medju kojima Linux i dok Windows nije baziran na UNIX-u.

Odgovori

Strana: [1]

Odg: Linux, distribucije, naredbe, podesavanja ...

Komentar 1 |

od strane M@jk! | Datum: Август 04, 2007, 11:19:43

Distribucije

Yellow Dog
http://www.yellowdoglinux.com/
Distribucija namenjena PowerPC arhitekturi - ko želi Linux na Machintoshovom ra?unaru, žu?a je tu :)

Beehive
http://www.beehive.nu/
Prili?no trimovana distribucija namenjena prevashodno iskusnijim Linux korisnicima. Cilj je da se dobije optimizovan sistem za i686 (Pentium/K2 ne?e raditi!) sa naglaskom na jednostavnost, sigurnost i stabilnost. Ukoliko ste spremni da koristite tar -zxvf -C / kao alat za upravljanje paketima i vi/nano kao alat za konfiguraciju, možda vredi razmisliti o ovoj distribuciji...

Conectiva
http://www.conectiva.com/
Conectiva je Brazilska distribucija bazirana na RedHatu. Pošto je kompletno prevedena na Španski i Portugalski najpopularnija je u južnoj americi.

Debian GNU/Linux
http://www.debian.org/
Debian Linux je nastao pre 10 godina i uz Slackware i RedHat, on je jedna od najstarijih distribucija. Debian nije komercijalna distribucija i na njenom razvoju rade isklju?ivo dobrovoljci širom sveta. Cilj Debiana je stvaranje potpuno besplatnog i slobodnog operativnog sistema oslobo?enog od svakog komercijalnog neslobodnog softvera. Sa preko 8.000 aplikacija Debian spada u najve?e projekte open source zajednice i jedna je od najpopularnijih distribucija prvenstveno iskusnijih korisnika. Mnoge distribucije su ra?ene po uzoru na Debiana/su nastale iz Debiana: spisak takvih distribucija nije impozantan kao kod RedHata ali tu su Lindows, Knoppix, Xandros (ex Corel Linux), Libranet itd. Idejno, Debian je zamisao bra?nog para Murdoc: Debore i Iana ... po njihovim imenima distribucija je i dobila ime Debian.

Gentoo
http://www.gentoo.org/
Gentoo Linux je posebna verzija Linuxa koja može biti automatski optimizovana i prilagodjena svakoj nameni. Zahvaljuju?i BSD like sistemu paket menadžmenta po nazivu Portage koji je u stvari sistem skripti koje automatski prevuku izvorni kod, optimizuju i kompajliraju automatski svaki paket, gentoo je lako nadogradiva distribucija koja je dospela u žižu interesovanja u poslednje vreme.

Knoppix
http://www.knoppix.net/
Knoppix je "Live CD" Linux distribucija bazirana na Debianu ?ija je glavna osobina da može da se pokrene sa CD-a bez potrebe za instaliranjem na HD!! Sadrži kompletnu Linux distribuciju sa najnovijim Linux softverom uklju?uju?i OpenOffice.org, Mozillu i stotine drugih open source aplikacija kompresovanih sa 2GB na CD od 700MB. Uža specijalnost Knoppixa je automatsko prepoznavanje hardwarea/pronalaženje odgovaraju?ih drajvera koje traje par minuta i 99% je uspešno!!

Lindows
http://www.lindows.com/
Lindows je projekat Majkla Robertsona, ?oveka koji je kreirao mp3.com sajt. U pitanju je veoma user friendly desktop distribucija koju krasi lako?a podešavanja i instaliranja paketa. Glavna karakteristika Lindowsa je Click'n'Run aplikacija koja omogu?ava (jednim klikom miša) downlodovanje prekompajliranih paketa sa Lindowsovog servera i njihovo automatsko instaliranje na sistem po završetku downloada. Ta komercijalna usluga košta 99$ godišnje.

Linux From Scratch
http://linuxfromscratch.org/
Linux From Scratch nije Linux distribucija u klasi?nom smislu ve? projekat pomo?u kojega svako može napraviti svoju distribuciju od nule kompajliranjem svih paketa koji u izvornom obliku su skinuti sa interneta. Sam projekat je ustvari knjiga u HTML,PDF, PS ili plain text obliku pomo?u koje korak po korak se vrši pravljenje vašeg li?nog Linuxa.

Mandrake
http://www.mandrakelinux.com/en/
Jedna od popularnijih distribucija, nastala kao klon RH-a. Posebno je optimizovana za Pentium klasu procesora i namenjena je desktop korisnicima ra?unara. Dolazi sa velikim brojem aplikacija i veoma je user friendly za korisnike koji nemaju iskustva sa Linuxom.

Red Flag
http://www.redflag-linux.com/eindex.html
Kod ove distribucije nema ni?eg posebnog osim jedne stvari ...... dve zapravo:
1) Dolazi nam iz najmnogoljudnije zemlje na svetu:Kine!, a s obzirom da Linux agresivno postaje najzastupljeniji OS u Kini, Red Flag Linux sutra lako može postati najzastupljenija Linux distribucija na svetu ... :)
2) U prilog gornjoj pretpostavci ide i to da je glavni razvojni plan ove Linux distribucije zapravo lokalizacija, tj. prevo?enje svega u vezi Linuxa (osim source koda naravno ... :) ) na Kineski :)

RedHat
http://www.redhat.com
Jedna od najstarijih i najzastupljenijih distribucija: pretpostavlja se da RH danas koristi 50% svih Linux korisnika .... Pre par meseci (po?etak 2003. godine) RH je proslavio deset godina postojanja, kao i milionitog registrovanog korisnika! Distribucija je prvenstveno orijentisana ka korporativnom tržištu ali je tako?e veoma popularna i me?u ku?nim korisnicima. Najrasporstranjenija je u Severnoj Americi. Za firmu Red Hat radi i ?uveni Linux kernel haker Alan Cox. Jako veliki broj distribucija (preko 20) ra?en je po uzoru na RH/je nastao iz RHa: tom spisku pripadaju ni manje ni više nego i SuSE i Mandrake - danas jako razli?iti, ali u po?etku sa istom osnovom koja je i danas prisutna: npr. i SuSE i Mandrake koriste RPM package manager: RedHat Package Manager.

Security-Enhanced Linux (SE-Linux)
http://www.nsa.gov/selinux/index.html
Linux distribucija poznate agencije - NSA (National Security Agency). Svega 22 Mb.

Slackware
http://www.slackware.com
Jedna od najstarijih trenutno aktivnih distribucija Linuxa. Specifi?na po tome što koristi isklju?ivo stabilne pakete što u prvi plan stavlja neverovatnu stabilnost, pouzdanost i sigurnost . Trudi se da se što vise približi komercijalnim Unixima po na?inu koriš?enja. Uglavnom je koriste 'prekaljeni' korisnici. Svakako predstavlja jednu od najboljih distribucija.

Stampede GNU/Linux
http://www.stampede.org
Stampede GNU/Linux je bila jedna ?udna Linux distribucija koja je egzistirala duži niz godina. Ono što je najzanimljivije, Stampede GNU/Linux je posedovala sopstvene instalacione pakete (SLP) a i sama distribucija je bila vrlo lepo optimizovana i i stabilna. Me?utim, invetivnost nije uvek isplativa, tako da ve? zadnjih par godina niko više ne radi na razvoju ove distribucije. Mogli bi smo re?i da je Stampede Linux jedna od ditribucija koja se ugasila.

SuSE
http://www.suse.com
Nema?ka distribucija SuSE je jedinstvena po tome što sadrži zaista enorman broj aplikacija, koje se isporu?uju na 8 CD-ROM-ova ili jednom DVD-u. Paket tako?e dolazi sa štampanim uputstvima za instalaciju, po?etno snalaženje, ali i detaljnijim uputstvom. Instalacija i administracija sistema se obavlja posredstvom jednog od najboljih grafi?kih interfejsa, što po?etnicima ili windows korisnicima omogu?ava lak prelazak na Linux. SuSE je popularan i me?u administratorima, uglavnom zbog koli?ine aplikacija, mogu?nosti automatskog ažuriranja istih, kao i velikom podrškom za sve živo :)

Trustix Secure
http://www.trustix.net/
Trustix Secure Linux je projekat koji predstavlja jednu malenu ali VRLO MO?NU Linux distribuciju specijalno namenjenu za servere. Naime instalacijom ovog mališe dobi?ete server sa: OpenSSL, OpenSSH, Apache w/SSL&PHP,
Postfix, POP3 i IMAP sa SSL podrškom, ProFTP, i ftpd-BSD. Obavezno pogledajte.

Vector
http://www.ibiblio.org/vectorlinux/
Vector Linux je mala, brza Linux distribucija namenjena pre svega x86 ra?unarima. Nije zahtevan - treba mu 170Mb na disku i 16Mb RAM-a. Ima sve što treba jednom prose?nom korisniku - GUI desktop, razvojno okruženje, FTP server, sendmail, podršku za laptope...

Za Vas izdvajamo

Slackware
Ukoliko zelite da vidite sta je stvarno 'ispod haube', mozda je najbolje da probate jednu od najstarijih distribucija.

Mandrake
Jedna od najpopularnijih distribucija Linuxa. Predstavlja odlican izbor za pocetnike, ali i za one iskusnije korisnike Linuxa.

Odg: Linux, distribucije, naredbe, podesavanja ...

Komentar 2 |

od strane M@jk! | Datum: Август 04, 2007, 11:19:25

LINUXOVE NAREDBE

Ovo je lista osnovnih i naj?e?e upotrebljavanih Linuxovih naredbi. Linux je case sensitive, što zna?i da razlikuje mala i velika slova.

arch – prikazuje arihtekturu mašine koja je instalirana na linuxu

at – rasporedjuje poslove za izvršavanje u odredjenom trenutku

atd – servis koji izvršava zadatke raspordjene za kasnije izvršavanje

atq – prikazuje zadatke rasporedjene komandom at koji su u redu za izvršavanje

atrm – uklanja odredjene zadatke iz reda za izvršavanje

badlocks – proverava postojanje neispravnih blokova na uredjaju

cal – prikazuje kalendar teku?eg meseca ili cele godine, zavisno od argumenata

cat – kombinuje jednu ili više datoteka i prikazuje ih na standardnom izlaznom uredjaju

cd – prelazi u drugi direktorijum

cd .. – vra?a se u prethodni direktorijum

chgrp – menja vlasni?ku grupu za jednu ili više datoteka

chmod – menja ovlaš?enje za pristup jednoj ili više datoteka ili direktorijuma

chown – menja vlasnika ili vlasni?ku grupu za jednu iliviše datoteka ili direktorijuma

clear – briše sadržaj ekrana

cp – kopira datoteke ili direktorijume

date – prikazuje ili postavlja teku?i sistemski datum i vreme

df – prikazuje slobodan prostor na jednom ili više postoje?ih diskova ili particija

dir – prikazuje spisak datoteka u odredjenom direktorijumu po abecednom redosledu

dmesg – prikazuje poruku koju je kernel ispisao pri podizanju sistema

fdisk – alat za rad sa particionim tabelama

find – traži datotek na zadatim putanjama koje zadovoljavaju sve kriterijme date opcijama komandne linije i izvršava operacije odredjene tim opcijama

free – pokazuje izveštaj o slobodnoj i iskoriš?enoj memoriji

Odg: Linux, distribucije, naredbe, podesavanja ...

Komentar 3 |

od strane M@jk! | Datum: Август 04, 2007, 11:21:28

INSTALIRANJE RED HATa

Red Hat Linux ima više verzija i stalno izdaje nove, nrp Red Hat 9, Red Hat 8, Red Hat 7.3, Red Hat 7.2, i starije. Tako da unapredjuje i setup za instalaciju. Ako se desi da se setup razlikuje od ovde prikazanog, neka Vas to ne buni. Postupak pri instalaciji je u principu isti. Ovde je prikazan setup za Red Hat Linux 9.

1. Upalite ra?unar i ubacite prvi instalacioni disk.

2. U BIOSu podesite da Boot Sequence bude CDROM, A, C , što znaši da ?e ra?unar proveravati da li je instalacioni disk u cdromu, ako nije onda ?e proveravati da li je uba?ena sistemska disketa, ako nije, po?e?e podizanje sa hard diska.

3. Instalacioni disk je u?itan i pokrenut je Setup. Da bi pokrenuli Instalacioni Setup pritisnite taster Enter.

4. Nakon kratkog u?itavanja vrši?e se provera rada video karte, monitora i miša jer je rad ovih uredjaja potreban pri instalaciji.

5. Media Test koji možete presko?iti.

6. Welcome

7. Birajte jezik koji ?e te koristiti pri instalaciji.

8. Podešavanje tastature.

9. Podešavanje miša.

10. Birate tip instalacije. Personal Desktop (ako želite za ku?nu upotrebu), Workstation (za poslovnu office primenu), Server (za server), Custom (sami birate pakete tj programe koje ?e te instalirati, preporu?ljiva opcija).

11. Particionisanje. Možete izabrati da se izvrši automatsko particionisanje (NIJE PREPORU?LJIVO), Manually Partition With Disk Druid (sami kreirate i modifikujete particije). Izaberite drugu opciju.

12. Opcija New se koristi za kreiranje particija, Edit za njihovo modifikovanje, Delete za brisanje. Možete kreirati novu particiju na koju ?e te instalirati Linux ili instalirati na ve? postoje?oj particiji. Mount point - navedite mesto gde ?e particija biti montirana tj kako da joj iz Linuxa pristupite. Npr ako imate neku Windows particiju kojoj želite da pristupite iz Linuxa, stavite za Mount point /mnt/imeparticije , tako da njoj možete pristupiti iz direktorijuma /mnt/imeparticije. Za tip file systema stavite FAT (to zna?i da je Windowsova particija). Nju možete ali ne morate formatirati.

Ako je to particija na koju instalirate Linux za Mount point stavite /. Za tip file systema stavite EXT3 (to zna?i da je Linux particija). Ona mora biti formatirana tako da gubite sve podatke sa nje. Ako ste kreirali novu particiju na mestu Size (mb) birate kolike ?e veli?ine u mb biti particija.

Neophodne su 2 particije za Linux sistem. Prva na koju ?e sistem biti instaliran (prethodni pasus) i Swap particija. Swap particija je ustvari virtuelna memorija. Ako imate 128 mb RAMa preporu?ljivo je za swap koristiti 256 mb (duplo više, mada ne morate ovako uraditi). Za tip file systema stavite SWAP (to zna?i da je swap particija).

13. Boot loader. Program za podizanje sistema. Ako pored Linxa imate instaliran i Windows, pri podizanju ra?unar ?e vas upitati koji sistem želite da podignete Linux ili Windows. Preporu?ljivo je izabrati GRUB mada možete izabrati i LILO boot loader. Ako imate instaliran Windows ili neki drugi sistem on ?e biti automatski prepoznat.

14. Možete ali ne morate koristiti GRUB password.

15. Opcije oko firewalla. Možete izabrati High, Medium, No firewall nivo zaštite.

16. Language Support. Umesto English možete izabrati Serbian language. Tako da ?e neki delovi sistema biti na Srpskom. Možete instalirati bilo koji drugi jezik. Preporu?ljivo je instalirati i English i Serbian language.

17. Birate vremensku zonu.

18. Kreirate šifru za root korisnika, administratora koji ima pristup i slobodu nad sistemom i koji može ali ne mora davati ovlaš?enja drugim korisnicima nad sistemskim fajlovima. Ovde možete kreirati i ostale korisnike.

19. Autehnication configuration. Možete presko?iti.

20. Birate pakete (programe) koj želite instalirati.

21. Video configuration. Podešavate grafi?ku kartu.

22. Priprema za instalaciju i instalacija.

23. Nakon što je instalacija gotova možete kreirati boot disk tj sistemsku disketu ali možete presko?iti njeno kreiranje.

24. Biranje monitora.

25. Podešavanje rezolucije.

26. Instalacija je gotova. Ra?unar se restartuje.

Odg: Linux, distribucije, naredbe, podesavanja ...

Komentar 4 |

od strane M@jk! | Datum: Август 04, 2007, 11:21:58

INSTALIRANJE DRIVERA ZA CONEXANT HSF MODEM

Driver se može pruzeti sa http://www.mbsi.ca/cnxtlindrv/ . Da bi ste znali koji vam driver treba morate utvrditi koja vam je verzija kernela instalirana (u konzoli ukucajte: uname -r , i dobi?ete odgovor) i koja je arhitektura ( u konzoli ukucajte: arch ). Kada downloadujete driver, u konzoli pristupite direktorijumu gde se nalazi driver, i ukucaje slede?e: rpm -i hsflinmodem... (ukucajte ime drivera, možete po?eti sa kucanjem imena i pritisnuti taster Tab koji ?e dovršiti ime). Kada instalacija bude završena ukucajte hsfconfig da bi ste podesili driver. Možete slobodno dopustiti automatsko podešavanje drivera. Podesite šta treba u kppp-u i možete pristupiti internetu.

Odg: Linux, distribucije, naredbe, podesavanja ...

Komentar 5 |

od strane M@jk! | Datum: Август 04, 2007, 11:22:48

INSTALIRANJE DRIVERA ZA NVIDIA GRAFICKE KARTICE

Downloadujte slede?i driver NVIDIA-Linux-x86-1.0-4363.run (veli?ina je 6.3 mb) koji možete pruzeti sa http://download.nvidia.com/XFree86/Linux-x86/1.0-4363/NVIDIA-Linux-x86-1.0-4363.run ili http://www.nvidia.com/view.asp?IO=linux (proverite ako ima neka novija verzija). U konzoli pristupite direktorijumu gde se nalazi driver i ukucajte slede?e: sh NVIDIA-Linux-x86-1.0-4363.run , što ?e instalirati driver.

Otvorite neki text editor npr Kate (K – Accessories – Kate) i onda otvorite fajl /etc/X11/XF86config . Kada to uradite promenite stavke kao sto je to ucinjeno ovde:

# File generated by anaconda.

Section "ServerLayout"

Identifier "Anaconda Configured"

Screen 0 "Screen0" 0 0

InputDevice "Mouse0" "CorePointer"

InputDevice "Mouse1" "SendCoreEvents"

InputDevice "Keyboard0" "CoreKeyboard"

EndSection

Section "Files"

# The location of the RGB database. Note, this is the name of the

# file minus the extension (like ".txt" or ".db"). There is normally

# no need to change the default.

RgbPath "/usr/X11R6/lib/X11/rgb"

# Multiple FontPath entries are allowed (they are concatenated together)

# By default, Red Hat 6.0 and later now use a font server independent of

# the X server to render fonts.

FontPath "unix/:7100"

EndSection

Section "Module"

Load "dbe"

Load "extmod"

Load "fbdevhw"

Load "dri" (UMESTO “dri” UPIŠITE “nvidia”)

Load "glx"

Load "record"

Load "freetype"

Load "type1"

EndSection

Section "InputDevice"

Identifier "Keyboard0"

Driver "keyboard"

# Option "AutoRepeat" "500 5"

# when using XQUEUE, comment out the above line, and uncomment the

# following line

# Option "Protocol" "Xqueue"

# Specify which keyboard LEDs can be user-controlled (eg, with xset(1))

# Option "Xleds" "1 2 3"

# To disable the XKEYBOARD extension, uncomment XkbDisable.

# Option "XkbDisable"

# To customise the XKB settings to suit your keyboard, modify the

# lines below (which are the defaults). For example, for a non-U.S.

# keyboard, you will probably want to use:

# Option "XkbModel" "pc102"

# If you have a US Microsoft Natural keyboard, you can use:

# Option "XkbModel" "microsoft"

#

# Then to change the language, change the Layout setting.

# For example, a german layout can be obtained with:

# Option "XkbLayout" "de"

# or:

# Option "XkbLayout" "de"

# Option "XkbVariant" "nodeadkeys"

#

# If you'd like to switch the positions of your capslock and

# control keys, use:

# Option "XkbOptions" "ctrl:swapcaps"

Option "XkbRules" "xfree86"

Option "XkbModel" "pc105"

Option "XkbLayout" "us"

#Option "XkbVariant" ""

#Option "XkbOptions" ""

EndSection

Section "InputDevice"

Identifier "Mouse0"

# Modified by mouseconfig

Driver "mouse"

Option "Device" "/dev/mouse"

Option "Protocol" "Microsoft"

Option "Emulate3Buttons" "yes"

Option "ZAxisMapping" "4 5"

EndSection

Section "InputDevice"

Identifier "Mouse1"

Driver "mouse"

Option "Device" "/dev/input/mice"

Option "Protocol" "IMPS/2"

Option "Emulate3Buttons" "no"

Option "ZAxisMapping" "4 5"

EndSection

Section "Monitor"

Identifier "Monitor0"

VendorName "Monitor Vendor"

ModelName "Monitor Model"

HorizSync 31.5-48.5

VertRefresh 50-70

Option "dpms"

EndSection

Section "Device"

# no known options

Identifier "NVIDIA GeForce 2 MX (generic)"

Driver "nv" (UMESTO “nv” UPIŠITE “nvidia”)

VendorName "NVIDIA GeForce 2 MX (generic)"

BoardName "NVIDIA GeForce 2 MX (generic)"

#BusID

EndSection

Section "Screen"

Identifier "Screen0"

Device "NVIDIA GeForce 2 MX (generic)"

Monitor "Monitor0"

DefaultDepth 16

Subsection "Display"

Depth 16

Modes "1024x768" "800x600" "640x480"

EndSubsection

EndSection

Section "DRI"

Mode 0666

EndSection

Kad zavrsite kliknite na save da potvrdite promene i restartujte racunar. Pri podizanju grafike videcete Nvida logo. Pokrenite Tuxracer i uživajte !!!

Odg: Linux, distribucije, naredbe, podesavanja ...

Komentar 6 |

od strane M@jk! | Datum: Август 04, 2007, 11:26:09

Neka pitanja i Odgovori

Kakva je razlika izme?u Linux distribucija i koju da odaberem?

Razlika izme?u distribucija je kernel, broj programskih paketa, sigurnost, brzina, stabilnost... Koju dist. da odaberem? Najbolje bi bilo ako ste po?etnik da odaberete RedHat linux(po mogu?nosti najnoviji). - Ako malo više znate o linuxu preporu?ujemo Debian GNU/Linux. Debian GNU/Linux je vrlo stabilan, brz, siguran sistem. Svi profesionalci koji su koristili debian linux su rekli da je odli?an (osim onih koji ili nemaju dovoljno iskustva, ili su enormno pristrasni). Ako ste više programerski orjentisani ili želite da od svoje Linux mašine izvu?ete maksimum, instalirajte SlackWare Linux. Napomena: Oko ovih stvari uvek postoje i uvek ?e postojati velike polemike, shvatite ove savete kao predlog...

Moze li Linux da radi na sporim i slabim mašinama (386/486 8/16Mb RAM-a)?

Naravno! :) - Jedino što preporu?ujemo je da instalirate neku stariju verziju Linux-a (ili neku Linux distribuciju koja je specijalizovana za stare procesore. Može i nova, ali ipak pokušajte sa starijom. Najzanimljivije je da i XWindows radi veoma lepo i stabilno na pomenutim ra?unarima, ali ne treba se igrati previše - instalirajte neki "lagan" "Window Manager" kao što je recimo Equinox (http://www.equinox.szm.com), XFCE (http://www.xfce.org), IceWM (http://www.icewm.org).

Sta je POSIX?

POSIX je 'porodica' standarda, razvijanih od strane IEEE-a, i skracenica je od "Portable Operating System Interface". Uglavnom, kada se kaze POSIX misli se na IEEE 1003.1 standard (iz 1988. godine), ali pored tog ima jos 'par' komada okolo. Generalno, POSIX standard opisuje interfejs unix-like operativnih sistema.

1990. godine, IEEE je objavio reviziju 1003.1 standarda, i to se naziva POSIX.1.

Osim POSIXa, postoje jos dva standarda koji se ticu interfejsa operativnog sistema, ANSI C i X/Open XPG3 (X/Open Portability Guide, issue 3). Postoji i FIPS (Federal Information Processing Standard), ali on nije previse bitan.

Linux jeste unix-like operativni sistem, zato sto postuje 'osnovnu' specifikaciju. Zasto 'osnovna' pod navodnicima? Jerbo ne postoji jedna osnovna specifikacija, nego postoji vise. Grubo receno postoje dve grane: BSD i System V.

Poslednji release System V je 4 i skraceno se pise SVR4 (System V release 4) i napravili su ga u AT&T-u u Unix System Laboratorise negde tamo 1990. godine. SVR4 'podrzava' POSIX 1003.1 i X/Open XPG3 standarde.

Pored Systema V, tu je i BSD (Berkeley Software Distributions). 4.4BSD podrzava uglavnom sve sto POSIX.1 predlaze.

I tako, posle svega toga, sta je zapravo Linux?! :) Fakticki, to ni Bog ne zna. Ukoliko se kada se kaze 'UNIX' misli na specifikaciju operativnog sistema, bilo to BSD, System V ili nesto trece, onda je tacno da je Linux UNIX. Linux je najpriblizniji BSDu, i da, naravno, Linux je POSIX.1 compliant.

Kada se kaze 'UNIX' i misli na 'konkretan' operativni sistem, misli se na trademark, koga drzi AT&T.

Linux jeste nastao od Minixa, ali je pisan iz pocetka po uzoru na Minix, jerbo je Minix bio odlican primer jer je bio UNIX, a dovoljno jednostavan.

Odg: Linux, distribucije, naredbe, podesavanja ...

Komentar 7 |

od strane M@jk! | Datum: Август 04, 2007, 11:27:56

Kako da vidim ko je konektovan na moj Linux server?

Dovoljno je da u shell-u otkucate komandu w i pritisnete [ENTER].

Kojim komandama se otpakuju (dearhiviraju) paketi?

tar -zxf ime_paketa.tar.gz
dpkg -i ime_paketa.deb (automatski ga instalira, bez kompajliranja)
rpm -i ime_paketa.rpm (takodje)

Napomena: Ovo je samo jedan maleni primer za svaku vrstu paketa ponaosob. Svi pomenuti programi mogu se koristiti na veoma veliki broj na?ina (pomo?u raznih "argumenata")...

Šta je kernel?

Kernel je glavni deo Linux/UNIX-a. To je njegovo jezgro. Preko njega se sve funkcije i komande obavljaju.

Da li postoji na?in da se automatski uradi provera mauntovanog fajlsistema?

Preði na reiserfs, "journaling" fajlsistem za Linux. Èak i bez toga Linux serveri mogu da rade bez problema sa fajlsistemom, no reiserfs je mnogo pogodniji. Ako baš želite da radite proveru fajlsistema butujte mašinu sa najmanjim moguæim (najbolje staviti na ramdisk) fajlsistemom i na njega staviti najneophodnije izvršne fajlove koji su bitni da bi se podigao minimalni sistem. To æe omoguæiti da odmauntujete fajlsisteme (particije) koje želite da proverite. Napominjemo da je jedino readonly provera moguæa na mauntovanim fajlsistemima. Ako proveravate particiju koja je veæ mauntovana sa

fsck.ext2 -fn [sdevice]

, neæete moæi da je popravite! (primer: fsck.ext2 -fn /dev/hdd2 )

Pretraga

Pocetna Forum Tagged Tim Baneri Kontakt

Oglasi Galerija Katalog Sajtova Razmena banera

Windows Mobile Racunari Video Tutorijali Tuning Styling

[1]

Sve o Linux-u, distribucije, naredbe, podesavanja ...

Odgovori

Pretraga

Jos iz ove oblasti