Autor: 
Provajderi
Prvi Internet provjder (ponu?iva?i usluga Internet-a) kod nas pojavio se u maju, 1996. godine sa linkom kapaciteta 64 Kb/s dok danas zahvaljuju?i raznim provajderima imamo linkove kapaciteta preko 28 Mb/s.
Korisnike opslužuje danas mnogobrojni provajderi, koji pokrivaju razli?itie regione. Provajder tj. dobavlja?i Inerent usluga posreduju u povezivanju na mražu svih mreža. Internet više nije privilegija samo Beogra?ana, Nišlija i Novosa?ana, ?ak i u manjim gradovima javlja se konkurencija izme?u provajdera. Preko 96% korisnika YU net-a povezuje se telefonskim linijama, 3% korisnika koristi ISDN dok samo 1% koristi iznajmljene i semipermanetne linije. Korisniku najviše smeta kvalitet veze i cena.
U mreži svih mreža
Razvoj Interneta u našoj zemlji neminovno je doveo do pove?anja broja povezanih ra?unara. Od svega 2000 ra?unara, koliko ih je bilo povezano na Internet u junu 1996. godine, za samo godinu dana taj broj je gotovo udvostru?en! Ali veliki broj tih ra?unara pripada akademskoj mreži, tako da danas imamo oko 1000 ra?unara na kojima se nalazi jedna ili više prezentacija.
Sli?na je situacija i sa brojem registrovanih domena: od svega stotinak došli smo do preko petnaest hiljada. Pored toga mnoge naše prezentacije se nalaze pod intrnacionalnim domenima, zbog strogog pravilnika registrovanja domena.
Korisnici
Prilikom surfovanja Internetom u roku od samo nekoliko minuta pristupite mnogim Web prezentacijama i tako postanete deo statistike. Koja izme?u ostalog kaže da su od ukupnog broja surfera mrežom samo 15.5% žene, da je prose?na starost 35 god. itd.
I pored zastarele telekomunikacione infrastrukture, broj korisnika Interneta konstantno raste i danas imamo preko 100.000 korisnika.
Procena SMMRI (Strategic Marketing & Media Research Institute) iz Beograda u sklopu redovnih istrživanja medija od novembra 1999. god. da u Srbiji u Novembru 2000. god. 12% doma?instava poseduje ra?unar. A približno svaki drugi ra?unar je priklju?en na Internet (7.2%)
U okviru on-line istraživanja Internet-a oktobra 2001. od strane MASMI u Jugoslaviji Internet je koristilo 13.1% stanovništva, od toga:
*
70% korisnika Internet-a je mla?e od 34 godine.
*
56.5% korisnika Internet-a su muškarci.
*
Internet se najviše koristi kod ku?e 66.5%, zatim na poslu 22.4% da bi se preostalih 11.1% raspodelilo na školu- fakultet, internet kafi?e i dr.
*
Najve?i broj korisnika je iz Beograda 35.2%, zatim slede
Centralna Srbija sa 9.4% i Vojvodina sa 16.5%, dok je u Crnoj Gori 17.8%.
Internet se još uvek koristi najviše za e-mail, zatim sledi surfovanje, dok je e-commerce potpuno nerazvijen. Samo 3 osobe od 1000 ispitanika je kupilo nešto preko Intenet-a u poslednje dve nedelje i to u vrednosti od 100 dm.
Zanimljiv je i podatak o zanimanju korisnika Interneta u Jugoslaviji : uz ra?unarsko-tehni?ka zanimanja, koja preovla?uju, tu su i pravnici, lekari, menadžeri, ekonomisti, novinari, fotografi itd.
Na po?etku
Svetla strana YU Interneta je sadržaj - iako e-commerce i Web marketing ovde nisu zaživeli, mnogo je vrednih Web prezentacija. Na našim prostorima u ve?ini su Web prezentacije koje nude informacije iz raznih oblasti, forumi, elektronski ?asopisi i portali.
Ažurnost naših sajtova je slaba strana, mnogo je stati?nih Web prezentacija i informacije koje se nude na njim su pod znakom pitanja.
Polako se ra?aju korisni servisi (npr. elektronsko bankarstvo) a uvo?enjem zakonske regulative i ve?im uklju?ivanjem državnih institucija nadam se da ?e se procvetati svetla strana YU Net-a ili mreže Srbije i Crne gore.
Mnoge organizacije i pojedinici još nisu upu?eni u mogu?nosti Interneta pri ?emu glavnu krivicu snosi naše ekonomsko stanje ali i naše obrazovanje zbog o?iglednog strah od ra?unara i novih tehnologija.
Smatram da nam Internet omogu?ava da premostimo naš tehnološki jaz sa svetom, ali to bi trebalo da shvate mnogo potkovaniji ljudi od mene. Mogu se kreirati mnogi projekti u kojima bi se podigla svest i obrazovanje u manjim gradskim sredinama.
Iako govorimo da posedujemo mnogo kvalilteta i još mnogo uz to, retki su primeri Web projekata koji su proširile svoje vidike na globalnu zajednicu. Oni koji su to uspeli nisu u stanju da podele iskustva i pomognu našoj još uvek maloj zajednici. Svima ostalim želim sre?u i još više uspeha.
Za brojne probleme sa kojim se susre?e Internet kod nas krivicu snosi Telekom Srbije. Nema linija, nema ISDN priklju?aka a da ne govorim o xDSL priklju?ku ili ?ak kablovski modem. O opti?kim kablovima nema smisla ni govoriti a MPLS ko zna zna ko nezna nau?i?e, Internet 2 je pred vratima...
