Autor: 
Izvor: Ekonomist magazin
Dok se korisnici žale da je protok od 768 kilobita u sekundi neuporedivo sporiji od onog koji im je potreban i koji imaju zemlje u okruženju, u Telekomu Srbije smatraju da je za usluge koje se sada nude trenutni protok sasvim dovoljan.
U Srbiji ima 23 hiljade ADSL konekcija, dok u Sloveniji ima 197 hiljada korisnika ADSL-a
U Srbiji ima 23 hiljade ADSL konekcija, dok u Sloveniji ima 197 hiljada korisnika ADSL-a
O internetu se u Srbiji javno diskutuje mnogo manje nego o putevima, prugama ili gasovodima. A trebalo bi da bude druga?ije. Krstarenje internetom u Srbiji je ?esto neudobno koliko i putovanje vozom ili automobilom - internet saobra?ajnice su spore, veze znaju ?esto da “pucaju”.
Za gra?ane je to još jedna neprijatnost. Ali, poslovnim ljudima, loš internet je ozbiljna prepreka za biznis. Za mnoge investitore kilobajti su važniji od kilometara.
Da bi 31 odsto muškaraca i 17 odsto žena koliko ih u Srbiji koristi internet imali pravu, brzu i kvalitetnu internet vezu mora da se prevazi?e „sporovozna“, telefonska, dial-up konekcija. Najlakši na?in da se ostvare brze veze jeste ADSL konekcija. „Asimetri?no digitalna pretplatni?ka linija“ koristi postoje?e bakarne „parice“, odnosno postoje?u infrastrukturu fiksne telefonije za prenos podataka.
Sa 23 hiljade ADSL konekcija, Srbija znatno zaostaje za okruženjem. Hrvatska je, pore?enja radi, na kraju prošle godine imala sto hiljada ADSL pretplatnika, Slovenija 197 hiljada, a u Ma?arskoj je ove godine priklju?en 400-hiljaditi korisnik.
Poseban problem je brzina. Dok se u drugim zemljama ve? uveliko nude megabitni protoci, doma?i korisnici ne mogu da primaju podatke brzinom ve?om od 768 kilobita po sekundi (brzina protoka informacija izražava se u kilobitima po sekundi). To zna?i da je korisniku ADSL-a u Srbiji, potrebno i po ?etiri puta više vremena da sa interneta „skine“, odnosno download-uje odre?eni fajl, nego što je potrebno korisniku iste usluge u Hrvatskoj ili Sloveniji.
Skra?ivanje „parice“
Problem „poslednje milje“ u svetu se rešava konkurencijom
Problem „poslednje milje“ u svetu se rešava konkurencijom
Telekom Srbije vlasnik je kompletne ADSL infrastrukture, jer se za nju koriste postoje?i telefonski kablovi, popularne „telefonske parice“. Telekom je i dalje jedini vlasnik, dakle monopolista fiksne telefonije.
Srpska državna kompanija internet provajderima iznajmljuje svoje kapacitete fiksne telefonije, a u poslednje vreme se i sama bavi „prodajom“ ADSL-a krajnjim korisnicima. S obzirom na to da je kompletna infrastruktura u vlasništvu državne kompanije, svako ubrzanje i proširenje internet kapaciteta je u nadležnosti Telekoma.
Radovan Cvetkovi?, direktor Direkcije za informacione tehnologije u Telekomu Srbije, kaže da su i telekomunikacije i informatika odraz situacije u zemlji, ali se po njegovom mišljenju ovi sektori „drže“ bolje od ve?ine ostalih. Ali, kaže on, da bi se ostvarile željene brzine i visoke internet tehnologije, neophodno je krenuti od drugih stvari.
„Stepen digitalizacije koji je u 2000. godini bio 30 odsto, sada je 90, a cilj je da do kraja 2007. digitalizacija bude stoprocentna“, kaže Radovan Cvetkovi? za Ekonomist magazin. To zna?i da bi tek naredne godine sve telefonske centrale u Srbiji bile digitalne. Digitalna centrala preduslov je da korisnik može da dobije ADSL konekciju.
Cvetkovi? kaže da se tek po savladavanju te prepreke može raditi na pove?anju brzine protoka informacija. Brzina se, ina?e, ostvaruje približavanjem centrale pretplatniku, odnosno smanjivanjem dužine bakarne „parice“ izme?u centrale i stana korisnika.
Prema Telekom-ovim strateškim smernicama razvoja predvi?ena je maksimalna dužina „parice“ od jednog kilometra. Danas su korisnici ?esto udaljeni i više od 1.200 metara od centrale.
„Telekom ve? dve godine radi na približavanju pretplatnicima, odnosno na skra?ivanju bakarnih „parica“. Ve? sada je rastojanje na mnogim mestima manje od 300 metara. Dosad je uvedeno 250 takvih ?vorišta (centrala) koje su na 200 do 300 metara udaljeni od pretplatnika, a mnoge su i u samim zgradama gde pretplatnici stanuju“, kaže Cvetkovi?.
Predstavnici internet provajdera sumnjaju da se mreža tako lako i brzo može unaprediti. Za takve usluge potrebni su kvalitetniji kablovi, ulaganja u centrale i „parice“ skra?ene na svega 300 do 400 metara, za šta država, odnosno Telekom, kažu oni, nema novca.
Taj problem takozvane „poslednje milje“ (Last Mile), u svetu se uglavnom rešava konkurencijom. Nakon što monopolista u nekoj državi izgubi svoj privilegovani položaj, on zadržava glavne infrastrukturne vodove, a drugi operateri fiksne telefonije ulažu u lokalnu infrastrukturu, dakle u „poslednju milju“.
Radovan Cvetkovi? sa druge strane tvrdi da je Telekom upravo u ADSL tehnologiju potrebnu za velike protoke informacija investirao nekoliko desetina miliona evra (ne navode?i ta?an podatak, „jer se radi o više investicija iz više direkcija“). On kaže da ?e Telekom, sigurno, ve? slede?e godine omogu?iti korisnicima znatno ve?e brzine. Novim brzinama (i do 20 megabita u sekundi, kako najavljuju iz Telekoma) postoja?e mogu?nost pružanja usluga poput prenosa telefonskog, internet i video saobra?aja po jednoj „parici“.
Brzina
Najve?i problem Telekomovog ADSL servisa nije „download“ nego „upload
Najve?i problem Telekomovog ADSL servisa nije „download“ nego „upload"
„Za usluge koje se sada nude protok od 768 kilobita u sekundi je sasvim dovoljan. Brzina od pet megabita uopšte nije potrebna ukoliko ne gledate televiziju“, tvrdi za Ekonomist magazin Dragan Jeremi?, direktor sektora za planiranje i razvoj u okviru Telekomove Direkcije za IT.
Jeremi? kaže da se ne može primetiti razlika u protoku na 768 kilobita i pet megabita u sekundi, „jer je 768 kilobita sasvim dovoljna brzina da se dostupna koli?ina podataka prihvati, prenese i prosledi“.
Sa tim se stru?njaci koji se svakodnevno bave ovim poslom nikako ne slažu. Oni smatraju da veliki problem Telekomovog ADSL servisa nije „download“ nego „upload“, dakle, nije problem u „skidanju“ podataka sa interneta, ve? u njihovom slanju na mrežu. ADSL tehnologija je takva da je brzina slanja podataka na mrežu (slanje e-mailova, na primer), uvek nekoliko puta manja od brzine primanja podataka sa interneta (primanje e-mailova).
Brzine koje se danas nude za „upload“ (64, 128, 192 kilobita u sekundi), kako kažu predstavnici internet provajdera, izuzetno otežavaju poslovanje firmi. Srpske firme, poput njihovih konkurenata u svetu, osnovnu komunikaciju ostvaruju putem interneta. Sporo slanje fajlova, e-mailova i drugih informacija putem interneta, smanjuje njihovu konkurentnost.
Kapaciteti i planovi
Period Broj priklju?aka
Realizovano 23.000(Beograd, Novi Sad, Niš)
Plan do kraja godine 60.000(30 gradova)
Plan za 2007. godinu 200.000
Izvor: Telekom Srbija
Naravno, ni brzina „download“-a nije nebitna jer je ogromna razlika da li ?e radnik firme biti zauzet, na primer, tri minuta ili 15 minuta da bi sa interneta preuzeo fajl od oko jednog gigabajta. Što se ti?e ve?ih brzina za video i TV servise, one su svakako potrebne, ali ne spadaju u sferu interesovanja biznis korisnika, nego su pre svega namenjeni ku?nim korisnicima, smatraju provajderi.
Nenad Teši?, predstavnik Internet provajdera Gama Elektroniks-a, smatra da bi u Srbiji ve? postojali megabitni protoci da postoji više firmi koje se bave iznajmljivanjem ADSL linija provajderima i krajnjim korisnicima.
Ali, da bi recimo „Deutsche Telekom“ ušao u ADSL biznis u Srbiji, morao bi da koristi postoje?u Telekomovu infrastrukturu. Ta kompanija, gotovo izvesno, ne bi gradila novu telefonsku infrastrukturu, pošto bi joj za to bilo potrebno previše dozvola, investicija i vremena. To zna?i da ?e pove?anje konkurencije morati da sa?eka da se ukine Telekomov monopol na fiksnu telefoniju, i da se i drugim operaterima omogu?i da pružaju te usluge.
Radovan Cvetkovi?, direktor Direkcije za IT kaže da su „ulaganja od strane Telekoma Srbije po?ela tek kada su Italijani iz njega izašli. Baš zbog toga što nisu spremni da mnogo investiraju stranci kupuju isklju?ivo mobilne operatere, jer tako sa manjom investicijom ostvaruju ve?e prihode“. Koliko Telekom ulaže u infrastrukturu i reorganizaciju vide?e se tek u narednim godinama kad po?nu da se primenjuju novi servisi. I mobilni operateri su potencijalno velika konkurencija, jer Telenor i austrijski Mobilkom mogu da se bave beži?nim ADSL-om.
 Shumadijski Portal » Forum » Tehnicki deo foruma » { www } (Urednici: AntiBiotiC, rayatz) Internet u Srbiji: U mreži monopola |
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
|
