Autor: 
SBB je poznat ovdašnjoj IT populaciji po svom kablovskom Internetu. Me?utim, jedan deo vašeg poslovanja predstavljaju i druge mrežne usluge...
I to zna?ajan deo, mogu re?i. Sa pružanjem VPN usluga krenuli smo po?etkom 2004. godine, skoro na samu prvu godišnjicu puštanja prvih korisnika našeg kablovskog Interneta. Prvo je bila re? o nekoliko lokacija koje smo povezali putem koaksijale, a onda smo razvili i uslugu preko fiber-optic veze. Po?eli smo sa uvezivanjem prodavnica u jednom manjem trgovinskom lancu, a ve? šest meseci kasnije ove usluge su koristile dve velike banke i jedna novinska ku?a.
Daljina nije važna
Znamo da VPN zna?i Virtuelna Privatna Mreža (Virtual Private Network). Šta to u praksi predstavlja za njenog korisnika?
Vladan AleksicRukovodioci mnogih firmi tvrde da imaju razvijeno kompletno elektronsko poslovanje, a pod time podrazumevaju da svaka njihova poslovnica ima internet priklju?ak preko kojeg na dnevnom nivou e-mailom šalje izveštaj o prometu u vidu Excel tabele. Time su samo donekle ubrzali procese stare dve decenije, jer preska?u korak prekucavanja sadržaja prispelog faksa u informacioni sistem. Pravo elektronsko poslovanje podrazumeva da u svakom momentu imate ta?an uvid u stanje svakog magacina, svake blagajne, bez obzira da li su oni sprat niže ili stotinak kilometara udaljeni.
Udaljenost kao faktor nije bitna ukoliko su svi objekti firme uvezani u VPN, tako da svi mrežni ure?aji mogu da komuniciraju me?usobno kao da se nalaze unutar jedne zgrade, tj. lokalne mreže. Pod mrežnim ure?ajima obi?no se podrazumevaju serveri i radne stanice i njihovo povezivanje podrazumeva od klasi?nog deljenja foldera (file sharing) do koriš?enja jedinstvenog informacionog sistema – stoga kada se neki proizvod iznese iz magacina na drugom kraju grada ili zemlje, vi istog trenutka imate ažurirano stanje lagera i evidentiran promet u knjigovodstvu.
S obzirom da svaki ure?aj sa mrežnim (Ethernet) priklju?kom može postati deo ove mreže, firme su po?ele da uvi?aju i druge pogodnosti povezivanja i krenule su sa implementacijom naprednih servisa kao što je korporativna IP telefonija. Umesto da sa vašeg lokala tražite izlaz, zovete centralu poslovnice i od sekretarice tražite da vas poveže sa kolegom, možete direktno okrenuti njegov broj IP lokala. Ovim se otvara ?itav niz mogu?nosti, od toga da imate voice mail koji se automatski prosle?uje kao zvu?ni zapis na vaš e-mail koji možete preslušati ?ak i ako ste van kancelarije, do sve popularnijeg teleworkinga – zaposleni ne mora imati fiksno radno mesto unutar kancelarije, ve? može raditi od ku?e gde ima svoj broj lokala i direktan pristup u ra?unarsku mrežu firme.
Najsofisticiraniji vid primene ovog servisa je u finansijskom sektoru. Zbog regulativa koje propisuju da banka u svakom momentu mora imati identi?nu kopiju kompletnog poslovanja na lokaciji koja je fizi?ki odvojena od pozicije gde se nalazi centralni ra?unarski sistem (disaster recovery site), stvorila se potreba za vezama koje mogu pouzdano preneti nekoliko stotina do hiljada transakcija u sekundi kilometrima daleko. Ukoliko je re? o tzv. sinhronoj replikaciji, jedino rešenje je fiber-optic veza gigabitne propusne mo?i.
I video kamere su postale mrežni ure?aji...
Svakako. Video nadzor je jedan od sve ?eš?ih vidova primene SBB VPN servisa. Problem sigurnosti gde snimanje unutar objekta gubi svrhu ukoliko je prilikom narušavanja bezbednosti mogu?e dopreti do video rekordera ili ra?unara koji ?uva video zapis ovim je prevazi?en, jer se video signal transportuje na lokaciju koja je kilometrima udaljena od objekta koji se snima.
Optika bez alternative
Pomenuli ste koaksijalnu i fiber-optic vezu. U ?emu je razlika izme?u VPN-a koji se ostvaruje preko ovih vidova konekcija?
Koaksijalna veza predstavlja tip konekcije koji je sli?an klasi?nom kablovskom Internetu. U objekat se uvodi koaksijalni kabl kojim se ostvaruje naš osnovni servis kablovske televizije i dovodi do koncentracije lokalne ra?unarske mreže. Na kraj kabla instalira se kablovski modem i zatim Ethernet vezom povezuje sa switchom, ruterom ili serverom, u zavisnosti od topologije mreže korisnika. Umesto da preko kablovskog modema korisnik izlazi na javnu mrežu, tj. internet, u ovom slu?aju on služi kao ure?aj preko koga je lokacija povezana sa ostalim objektima korisnika. Ovakav tip veze koristimo za manje objekte i tamo gde je potrebna brzina komunikacije od 128 Kb/s do 1 Mb/s. Naravno, veza je simetri?na, tj. propusna mo? je identi?na u oba smera (download i upload).
Fiber-optic veza predstavlja rešenje za ve?e brzine i tamo gde je neophodna vrhunska pouzdanost, kao što su ve?i objekti ili glavna lokacija korisnika, gde se sabira kompletan saobra?aj sa svih povezanih lokacija. U objekat se uvodi opti?ko vlakno na ?ijem kraju je media converter sa Ethernet portom, a propusne mo?i koje se ostvaruju ovakvom konekcijom kre?u se od 2 Mb/s, pa sve do 1 Gb/s. Optika je medij koji nema alternative što se ti?e performansi, jer nije podložna uticaju spoljne sredine (kao što je vlažnost u slu?aju bakarnih parica ili magla u slu?aju beži?nih veza) i prakti?no nema slabljenja veze ?ak i na velikim udaljenostima. U poslednje vreme po?eli smo da nudimo i vezu gde se završna konekcija ne ostvaruje putem Etherneta ve? direktnim povezivanjem na storage korisnika putem fiber-channela.
U poslednje vreme veliki broj korisnika u poslovnim centrima gde postoji više zakupaca povezali smo tako što optikom u?emo u zgradu, a za razvod do svakog pojedina?nog korisnika koristimo unutrašnju ra?unarsku mrežu objekta ili ?ak lokalni telefonski razvod koriste?i Cisco LRE (Long Reach Ethernet) tehnologiju.
Vladan Aleksi?, direktor Sektora za internet i podatke, SBB
by Zoran Kova?evi?
