Autor: 
Test je sredstvo kojim se meri jedan fragment ponašanja, a koli?nik inteligencije (IQ - inteligence quotient) predstavlja odnos izme?u skora (rezultata) koji ispitanik postiže na odre?enom testu inteligencije i skora koji postiže prose?na osoba istog kalendarskog uzrasta na istom testu, kada su oba skora izražena istim na?inom obeležavanja.
Objašnjenje fenomena inteligencije zahtevalo bi puno prostora. Postoje psihometrijske metode za odredivanje koeficijenta, kao i razni kriterijumi koje se uzimaju u obzir kada se vrši merenje. Grubo re?eno koeficijent inteligencije predstavlja koli?nik vaših sposobnosti prikazanih na testu i životne dobi.
Re? inteligencija poti?e od latinske re?i inteligere i zna?i razumeti, shvatiti. Postoje mnoge definicije inteligencije koje za sada ne definišu precizno inteligenciju kao psihi?ku funkciju. Mnogi autori se razilaze ?ak u razumevanju suštine procesa inteligencije. Jedni definišu da je inteligencija sposobnost rešavanja novih problema i snalaženje u novonastalim situacijama, dok drugi pak smatraju da inteligencija obuhvata sposobnost apstraktnog razmišljanja, razumevanje uzroka i posledica nekog problema, sposobnost razlikovanja bitnog od nebitnog, sposobnost u?enja i prilogo?avanja nekom zadatom cilju. Poneki autori se skoncentrišu na sposobnost lakog i brzog u?enja i sposobnost sticanja novih sposobnosti.
Ako se pokuša razvrstavanje razli?itih shvatanja inteligencije, onda bi se moglo uo?iti nekoliko aspekta definisanja inteligencije, koji obuhvataju slede?e osobine li?nosti:
* mo? brzine adaptacije na postoje?e i novonastale uslove
* mo? brzog i lakog u?enja
* mo? apstraktnog mišljenja
* mo? brzine osetljivosti za zadati problem
* ra?unske operacije i shvatanje matemati?kog problema
* sposobnost koriš?enja re?i prilikom govora i pisanja, razumevanje ideja
* mo? globalne sposobnosti osobe uklju?uju?i svrsihodnu primenu svih napred navedenih sposobnosti.
Procenjivanje inteligencije
U procenjivanju inteligencije kao složene psihi?ke funkcije uzimaju se u obzir opšta sposobnost li?nosti (G-faktor ili generalni faktor) i mnoge naro?ite sposobnosti (S-faktori ili specifi?ni faktori). Inteligencija se ne odre?uje samo na osnovu izrazite karakteristike jedne odre?ene sposobnosti, ako druge opšte sposobnosti nisu prisutne. Tada se obi?no govori npr. o prose?noj inteligenciji sa posebnom nadarenoš?u za neku odre?enu sposobnost. U ovakvim slu?ajevima se neretko sre?e nešto niža inteligencija, nego što bi se možda ?ak o?ekivalo. Ovakvo razmatranje podelom na glavni i na specifi?ne faktore koji odre?uju inteligentnost osobe nailazi na kritike autora koji se zalažu za multifaktorijalnu teoriju inteligencije, koja u obzir uzima sve relevantne sposbnosti.
Za procese inteligencije potrebno je funkcionisanje i drugih psihi?kih funkcija, kao što su svest, opažanje, mišljenje, pam?enje, koje su neophodne za normalno odvijanje procesa inteligencije.
Po teoriji o nasle?u razmatra se genetska uslovljenost u razvoju inteligencije. Pritom se navodi veliki zna?aj ?inilaca sredine koji aktiviraju genetsko nasle?e i potom razvijaju inteligenciju do stepena odre?enog u genetskom kodu jedinke. Do ovih shvatanja došlo se dugogodišnjim prou?avanjem razvoja inteligencije kod blizanaca koji su živeli u razli?itim sredinama zajedno ili odvojeno.
Vreme u kojem se razvija inteligencija je predmet rasprave i neslaganja me?u mnogim istraživa?ima. Dok jedni tvrde da se inteligencija razvija do 15-16 godine, drugi smatraju da se procesi razvoja privode kraju oko 24-25 godine života. Ima autora koji su stanovišta da se inteligencija, a naro?ito kod pojedinih osoba, razvija ?ak i posle 50. godine života.
Merenje inteligencije
Merenje inteligencije se vrši primenom testova inteligencije prilago?enih za odre?eni uzrast i populaciju i spada u domen rada psihologa. Rezultat testa je Koli?nik inteligencije (IQ-Inteligentiae Quotient) koji se dobija deljenjem umne (mentalne) starosti dobivene testom (u mesecima) i dobne ili kalendarske starosti (u mesecima). Da bi se dobio prakti?an broj, dobijeni rezultat se pomnoži sa brojem 100.
IQ = Mentalna Starost(meseci) : Kalendarska Starost(meseci) x 100
Ako je recimo testom postignuta mentalna starost od 54 meseci a dete je staro 7 godina (ili 84 meseci), onda je njegov trenutni razvoj inteligencije na nivou deteta od 4,5 godine (54 meseci podeljeno sa 12 meseci, to iznosi ?etiri i po godine). IQ bi iznosio 54 : 84 x 100 = 64,3. Imaju?i u vidu da se inteligencija još nalazi u fazi razvoja, kona?an rezultat ?e naravno izgledati druga?ije.
U zavisnosti od vrijednosti IQ, visina inteligencije se može podeliti na nekoliko grupa:
* Veoma visoka inteligencija ili genijalci (IQ je viši od 120)
* Visoka ineteligencija (IQ je izme?u 111-120)
* Prose?na inteligencija (IQ je izme?u 90-110)
* Fiziološki tupi (IQ je izme?u 70-89)
Prisustvo poreme?aja inteligencije sa vrednostima IQ manjim od 70 od ro?enja, ili ako su ti poreme?aji nastali tokom razvoja inteligencije, onda se radi o mentalnoj retardaciji (oligofrenija, duševna-mentalna zaostalost, slaboumnost), koja se dalje dijeli:
* Laka duševna zaostalost ili debilnost (IQ je izme?u 50-69)
* Umerena duševna zaostalost ili lakša imbecilnost (IQ je izme?u 35-49)
* Teška duševna zaostalost (IQ je izme?u 20-34)
* Duboka duševna zaostalost ili idiotija (IQ je ispod 20)
Ako je ošte?enje inteligencije nastalo kasnije kada je ve? inteligencija razvijena, onda se radi o demencijama.
Kako se meri inteligencija?
Prvi instrument namenjen prou?avanju kompleksnih mentalnih funkcija konstruisao je 1905. godine Binet, i to za potrebe izdvajanja dece koja usled zastoja u mentalnom razvoju ne mogu da prate normalnu školsku nastavu. Prvih deset godina posle objavljivanja, Binetov test i njemu sli?na sredstva korišcena su prvenstveno za ispitivanje dece ili umno zaostalih. Binet je standardizovao svoju skalu inteligencije samo do petnaeste godine starosti. Prakticari su, medutim, uvideli da se testovi inteligencije mogu upotrebljavati i za odrasle (najpre je to bila populacija kaznenih zavoda i psihijatrijskih klinika). Tek 1917. godine, kada je ameri?ka armija angažovala psihologe da bi joj pomogli pri klasifikaciji regruta, došlo je do šire upotrebe testova inteligencije u ispitivanju odraslih. Rat sa svojim potrebama za masovnim testiranjem doprineo je konstrukciji novih testova inteligencije koji su se mogli zadavati grupno ...
